LJUBIMO JEDNI DRUGE

Ima mnogo ljudi koji nisu imali prilike da osete onaj beskrajni mir koji zavlada u dusi duboko poboznog coveka na molitvi. Mnogima nije kroz dusu nikada prostrujala ta neiskazana tiha radost dodira sa Bogom. Ali i njih i svakog, ipak, svremena na vreme, nesto privuce molitvi i osete zedj za Bogom, zedj za Pravdom i Istinom, za povratak i pokajanje, za jednim visim savrsenijim zivotom. Tada i oni osete jasno, taj svojstveni mir, i tu radost, i to gorenje srca, kada ozari dusu prisustvo Boga koji prasta, osecanje duse koja neograniceno ljubi sve i svakoga, saznanje ispunjenja vecne pravde i zelje za vecnim zivotom. To dolazi od onog ognja koji Hristos imase sa sobom i koji Duh Sveti izobilno izliva u Crkvi na sve one koji su krsteni u ime Njegovo, i srasli sa Gospodom Isusom Hristom i trude se da hriscanskim zivotom zive.

Svaki covek zivi svoj zivot jednim sledstvenim putem i nacinom. Ali, ima momenata u zivotu svakog coveka, kojih cesto nisu svesni kako su, zasto i odakle dosli, koji su od tada potpuno okrenuli nacin i shvatanje smisla zivota koji su do tada imali, provodili i ziveli. To se desilo i svetim Apostolima, onda, kada primise Duha Svetoga na dan Svete Pedesetnice.  Osetise oni tada jedan neobican sveti trepet od Bozje blizine i jacine. Sav im se svet ucinio drugacijim, lepsim, radosnijim. Sve sto su do tada smatrali  za vredno ucinilo im se sada beznacajno, jadno i nistavno. Odjedanput su osetili svom dusom svojom gde se nalazi pravo blago i behu spremni da ostave sve i da se potpuno predaju tom novom i jedino vrednom osecanju. Tako su i ucinili, ponevsi to osecanje u dusi svojoj posli su u svet na necuvenu do tada propoved o raspetom na krstu i vaskrslom Bogocoveku Isusu Hristu. Nista ih nije moglo vise zadrzati - cak ni sama smrt. Ono blagodatno osecanje radosti i ljubavi kojim su goreli i koje se prelivalo od izobilja htelo je da se izlije na sav svet, svakoga coveka, kako im je nedavno njihov Ucitelj i Gospod govorio: "novu vam zapovest dajem - da ljubite jedni druge!"

Ovu spasonosnu blagozapovest nosili su sveti apostoli u sebi i njom osvajali svet. Na molitvenim skupovima prvih hriscana, citamo u jednom opisu: gorela su srca od ljubavi i prisustva Onoga koji je tu skoro sa njima bio i te neobicne reci pune ljubavi im govorio. Ko se jednom na takvom skupu i molitvi nasao, nije vise odlazio”.