CHRISTE IS RISEN! INDEED HE IS RISEN!

"He that eats of this bread shall live forever" (John 6:58)

Recently, quite often and worriedly more and more is being said about the “world economic crisis”. It is also called the “global crisis”. And it is no wonder for the world has chosen self-centredness and not life with other people created by God, for whom God descended from heaven.

Why do I begin this year’s Paschal epistle in this manner?

Not to frighten you with this, not because I believe that hopelessness is the answer to problems and "crises". No, but rather to pose a parallel regarding all problems, old and newly created, and probably some in the future.

God Himself organized the world as it is, sufficient for all people of all times. When God created the world, He concluded “everything … was very good”.

What is it that has ruined us, and what ruins that world which is “very good”? There is one answer and it is very plain – sinful and faithless man; man who is without God and who is egocentric. That man who in everything sees himself as the crown of everything and the pinnacle of the pyramid under which he acquires his property. Man who does not recognize God above everything and his neighbour as his brother and his equal. And then, that imperfect man, greedy and insatiable, strives to seize for himself that which belongs to me, to you, to others in general. Only, our Lord and God Jesus Christ said “Greater love has no one than this, than to lay down one's life for his friends” (John 15:13). He who is ready to lay down his life for His neighbour - here He is - and these days He lays down His life so we can be together with Him. He can help us in all worldly crises, if only we ask Him.

Rulers, economists and “experts” of this world lead us to the question of bare existence here on earth. In this they do not encroach on anything deeper that the pleasures of this world. But, God leads us to eternal life. He promises us the Kingdom of Heaven. “But seek you first the kingdom of God, and his righteousness; and all these things shall be added unto you” (Matthew 6:33).

While we co-suffer with Christ, while we empathize with His redemptory sacrifice for us and our salvation, let us not lose hope God will best resolve the problems of this world. And let us also seek a solution from Him. One of these solutions could possibly be that we share our wealth with our brethren. The Serbian Language tells us that wealth “bogatstvo” comes from the word God. He who carries “Bog” God in himself is “bogat” wealthy.

Does not the example of the solution to the lack of bread suffice, when Christ ordered His disciples to seat the mass of people who were listening to him and to give them to eat? God said to them to be seated and let them eat what they have – five loaves of bread and two fish. And when five thousand people had been fed, there remained twelve more baskets. “There where God wills, the laws of nature are conquered”.

God gave man the greatest reward, the greatest food and hope with the promise “that everyone who sees the Son, and believes on him, may have everlasting life: and I will raise him up at the last day (John 6:40) ”  "He that eats of this bread shall live forever "(John 6:58).

O Resurrected Lord, resurrect my soul deadened by sins and vices.

Your Intercessor before the Giver of all good things, the Lord Christ who rose from the dead,

Bishop of Canada

+Georgije
 

HRISTOS VOSKRESE! VOISTINU VOSKRESE!

"Који једе хљеб овај живјеће вавијек" (Јн. 6, 58)

У посљедње вријеме, све више се чује, и све чешће, са забринутим лицем, прича о "свјетској економској кризи". То још називају и "глобалистичком кризом". И није чудо, јер се свијет опредијелио за саможивот а не за саживот са осталим људима, створењима Божијим, за које је Бог са неба сишао.

Зашто овако почињем овогодишњу посланицу о Васкрсу?

Не да вас и ја уплашим тиме, не због тога што вјерујем да је безизлазност одоговор на проблеме и "кризе". Не, него да поставимо једну паралелу у односу на све проблеме, старе и новонастале, а вјероватно и неке у будућности.

Сам Бог је устројио свијет овакав какав је, довољан за све људе, свих времена. Када је Бог створио свијет, закључио је: "И све добро бијеше веома" (1. Мој. 1, 31).

Шта је то што нас је упропастило, и шта упропаштава тај свијет који је "добар веома"? Одговор је један и једноставан: грешни и обезвјерени човјек; човјек обезбожени и саможиви. Тај човјек који у свему види себе као круну свега и врх пирамиде у којој се, испод њега, ствара његово власништво. Човјек који не признаје Бога изнад свега а ближњега свога као брата и равна себи. И онда, несавршени човјек, похлепни и незајажљиви, настоји да приграби себи оно што припада мени, теби, другима уопште.

Само је једини Бог и Господ наш Исус Христос рекао: "Од ове љубави ко ће наћи већу већ да душу своју положи за пријатеље своје" (Јн. 15, 13). Онај који је спреман да положи душу за ближњега, ево је, и ових дана, полаже ради нас и ради нашег заједништва са Њим. Тај нам може помоћи и у свим свјетским кризама, ако то од Њега тражимо.

Овоземаљски владари, економисти и "експерти", уводе нас у питање голе егзистенције овдје на земљи. При томе не задиру ништа дубље од овоземаљских уживања. А Бог нас уводи у живот вјечни. Он нама обећава Царство небеско. "Него иштите најприје Царство Божије и правду Његову, и све ће вам се друго додати" (Мт. 6, 33).

Док састрадавамо са Христом, док саосјећамо Његову спаситељску жртву за нас и за наше спасење, не губимо наду да ће и овоземаљске проблеме Бог најбоље ријешити. А да и ми од Њега тражимо рјешење, једно од тих рјешења могло би бити: дијелимо са браћом оно што нам је богатство наше. Јер и сам језик нам каже - богатство долази од ријечи "Бог". Богат је сваки онак који Бога носи у себи.

Није ли нам довољан примјер ријешене оскудице хљеба, кад је Христос наредио ученицима да посједају силне људе који су га слушали и дају им да једу. Бог им је рекао нека посједају и нека подјеле оно што имају. Пет хљебова и двије рибе. А кад су нахранили тиме пет хиљада људи, преостало је још дванаест котарица. "Тамо гдје Бог хоће, побјеђују се закони природе".

Највећу награду, највећу храну и наду, Бог је дао човјеку обећањем: "да сваки који види Сина и вјерује у Њега, има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан" (Јн. 6, 40). "Који једе хљеб овај живјеће вавијек" (Јн. 6, 58). 

Васкрсли Господе, васкрсни умртвљену гријесима и похотама душу моју.

Молитвеник пред Дародавцем свих добара, Васкрслим из мртвих, Господом Христом,

Епископ канадски Георгије