Praznici

Sveta Trojica - Duhovi
(Silazak Svetog Duha)

(priredio protojerej Zivorad Subotic)

Silaskom Svetog Duha na apostole zavrseno je osnivanje crkve Hristove ili carstva Bozjeg na zemlji od Gospoda Isusa Hrista. Sada su apostoli primili Svetog Duha i postali su ziva dusa. Od toga momenta crkva Hristova je pocela da zivi punim zivotom i da raste primanjem k sebi drugih dusa. Tako se ovaj praznik smatra i rodjendanom Crkve Hristove. Ovo rascenje crkve, spoljasnje i unutrasnje, u dubinu i sirinu, opisuju Dela Apostolska u vezi sa silaskom Duha Svetog i osnivanje crkve: "I kad se navrsi pedeset dana, bijahu svi apostoli jednodusno na molitvi. I u jedan put postade huka sa neba, kao duvanje silnoga vetra i napuni svu kucu gde sedahu. I pokazase im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i sede po jedan na svakog od njih. I napunise se svi Duha svetoga, i stadose govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davase te govorahu" (Dela Ap. 2; 42-43).
Tako se ispuni ono sto je Isus svojim ucenicima pred odlazak na nebo obecao. Sila Svetoga duha odmah je pocela da dejstvuje, jer je Petar vatrenom recju pridobio toga dana tri hiljade ljudi za Hristovu nauku.
U spomen ovog vaznog i znamenitog dogadjaja, silaska Svetog Duha na apostole i u cast Svete Trojice, Boga u tri lica, a posebno u cast Svetog Duha, slavi crkva praznik koji se zove Pedesetnica, jer se slavi u pedeseti dan posle Pashe - Uskrsa, kada su Judeji slavili svoju Pedesetnicu. S toga ovaj praznik ima tri naziva: Trojice, Silazak Svetog Duha na apostole (Duhovi) i Pedesetnica.
Cela sluzba Pedesetnice je veoma svecana i uzvisena u kojoj se pesnicki iznosi ucenje o Svetom Duhu. Na sam dan Pedesetnice na bogosluzenju se zajedno sa sv. Liturgijom odmah vezuje vecernje, koje je posveceno Svetom Duhu i sadrzi moljenje da se kao na dan darovanja Svetoga Duha apostolima u nama obnovi blagodat Sv. Duha radi ukrepljenja u bogougodnom zivotu. Ova moljenja, zbog usrdnosti, uznose se uz klecanje i pletenje venaca. Obicaj je da se na ovaj praznik crkva i domovi vernih kite zelenilom i travom, svakako po ugledu na starozavetni jevrejski obicaj o prazniku "sedmica", posto je Duh Sveti sisao na apostole bas na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu a Duh Sveti obnavlja duse nase kao i celokupno bice.
Molitva Svetom Duhu:
Care nebeski, Utesitelju, Duse istine, koji si svuda i sve ispunjavas, riznico dobara i davaoce zivota, dodji i useli se u nas, i ocisti nas od svake necistote i spasi, Blagi, duse nase.

Dogadjaj ovog dana predstavlja se na ikoni: skup apostola, a medju njima i Sveta Djeva Marija Bogorodica, i nad glavama svakog po jedan plamicak kao vatreni jezik. No, moze se predstaviti i u obliku tri putnika, onih, kad se Bog sa dva andela, kod Mavriskoga hrasta, javio praocu Avramu.
Ovaj praznik se dovodi u vezu sa prehriscanskim vremenima, dok su Srbi jos bili mnogobosci, i imali su praznik zetve, radosti i ljubavi, sto se moze zakljuciti iz obicaja "Kraljice" iz istocne Srbije. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zadju od kuce do kuce, a medu njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Drzeci jatagane obavijene peskirima, igraju i pevaju pesme o zenidbi, udadbi, prosidbi, srecnom sastanku, radosti oko dece…

PITAJU SE TAKO PONEKI...
Ima mnogo ljudi koji nisu imali prilike da osete onaj beskrajni mir koji zavlada u dusi duboko poboznog coveka na molitvi. Mnogima nije kroz dusu nikada prostrujala ta neiskaza tiha i postojana radost dodira sa Bogom a jos manje je onih koje nikada nije silno zahvatio onaj bozanski oganj na koji je Spasitelj mislio rekavsi: "dosao sam da donesem oganj na zemlju". Zato nije cudo da su mnogi od vas doziveli da, kada slucajno spomenete da odlazite u crkvu na sluzbu i molitvu, da vas te osobe gledaju pomalo sa visine, a pomalo i sa podsmehom i u cudu se pitaju: sta li to jos uvek nekog vuce veri, crkvi i molitvi? Ali i njih i svakog, ipak, svremena na vreme, nesto privuce molitvi i osete zedj za Bogom, zedj za Pravdom i Istinom, za jednim visim savrsenijim zivotom. Tada i oni osete jasno taj svojstveni mir, i tu radost, i to gorenje srca, kada ozari dusu saznanje o Bogu, o dusi, o vecnoj pravdi i vecnom zivotu. To dolazi od onog ognja koji Hristos imase sa sobom i koji Duh Sveti izobilno izliva u Crkvi na sve nas koji smo krsteni u ime Njegovo, naseg Gospoda Isusa Hrista, i koji u Njegovu svetu Crkvu na molitvu dolazimo i hriscanski zivimo.
Svaki covek zivi svoj zivot jednim sledstvenim putem. Ali ima momenata u nasem zivotu, kojih cesto nismo svesni kako su, zasto i odakle dosli, koji kada se dozive potpuno okrenu nacin i shvatanje smisla zivota koji smo do tada imali, provodili i ziveli. To se desilo i svetim Apostolima, onda, pre dva milenijuma kada primise Duha Svetog na dan Svete Pedesetnice. Osetise oni tada jedan neobican sveti trepet od Bozje blizine i jacine. Sav im se svet ucinio drugacijim, lepsim, radosnijim. Sve sto su do tada smatrali za vredno ucinilo im se sada jadno i nistavno. Odjedanput su osetili svom dusom svojom gde se nalazi pravo blago i behu spremni da ostave sve i da se potpuno predaju tom novom i jedino vrednom osecanju. Tako su i ucinili, ponevsi to osecanje u dusi svojoj posli su u svet na necuvenu do tada propoved o umrlom i vaskrslom Bogocoveku Isusu Hristu. Nista ih nije moglo vise zadrzati: ni porodica, ni sram, ni strah, ni sibanja, ni strasna mucenja, pa ni smrtne opasnosti - cak ni sama smrt. Ono blagodatno osecanje radosti i ljubavi kojim su goreli i koje se prelivalo od izobilja htelo je da se izlije na sav svet. Ogromno Rimsko carstvo, od Eufrata do Atlantika, od Rajne i Dunava do Etiopije, u kojem se zivelo i uzivalo ali i robovalo raspolagalo je uzornim zakonodavstvom i visokom kulturom i organizacijom ali nije moglo zadovoljiti sve za cim covek zudi, trazi i zeli. Samo On koji je prilazio i onim ljudima koje su ostali prezirali i odbacivali, kao nesrecnom i nepostenom cariniku Zakheju, jadnoj gresnici Magdalini, u brzom na gnjev i potezanje noza apostolu Petru, u raspetom razbojniku, i u takvima otkrivao citav jedan svet lepote i ljubavi mogao je da zadovolji sve potrebe svakog coveka. "Novu vam zapovest dajem - da ljubite jedni druge!" Tu spasonosnu blagozapovest nosili su sveti apostoli u sebi i njom osvajali svet. Na molitvenim skupovima prvih hriscana, citamo u jednom opisu: gorela su srca od ljubavi i prisustva Onoga koji je tu skoro bio i tako im govorio. Ko se jednom nasao na takvom skupu i molitvi, nije vise odlazio". Tako se hriscanstvo za nepuna tri veka rasirilo i osvojilo svet za sve vekove. Amin.