| |
Hristovo rodenje - Bozic
Kada se Adam i Eva, na nagovor djavola prerusenog u zmiju, ogresise
o Bozju zapovest i kusase plodove (jabuku) sa drveta saznanja
dobra i zla, Bog ih pravedno kazni i istera iz Raja u kome su
do tada bezbrizno ziveli. Praotac i pramajka, ostavljeni da se
sami o sebi staraju, spoznase napore, strah, bolest, zalost pa
i smrt. Sretni i bezbrizni u Raju, Adam i Eva postadose nesretni
i prokleti.
Ali, covek je slika i prilika Bozja, te stoga Stvoritelj nije
coveka sasvim od sebe odbacio, vec mu je dao nade da ce u svoje
vreme poslati Spasitelja, koji ce izmiriti ljude s Bogom, i koji
ce krvlju svojom iskupiti ljudski rod od prvobitnog greha, a vaskrsenjem
svojim unistiti greh i smrt.
Dugo su pojedini pobozni ljudi zeljno ocekivali kada ce se Spasitelj
javiti, a tek kada je doslo vreme da se ostvare prorostva starozavetnih
proroka i da se ispuni racun proroka Danila, na 5.508 godina od
stvaranja sveta, ili 753. godine od osnivanja Rima, "posla
Bog svog Sina jednorodnog, koji se rodio od zene", posle
devet meseci od Blagovestenja, u Judeji, u obliku coveka.
U to doba vladavina judejska bese vec davno prestala, a narod
jevrejski je, posle dugog robovanja mnogim gospodarima, bio pod
vlascu Rimljana. Pred rodenje Hristovo, rimski imperator Avgust
izdade zapovest da se u rimskoj carevini izvrsi popis stanovnistva.
Svako je morao ici da se popise u onom mestu odakle su mu bili
preci. Posto Marija bese od loze cara Davida, koji je rodom bio
iz Vitlejema, a takode i Josif koji se o njoj brinuo, oni krenu
iz Nazareta Galilejskog, gde su ziveli, u Vitlejem bas u vreme
kada je trebalo da se rodi Isus Hristos.
Umorni putnici stigose u Vitlejem uvece, a posto zbog svoje sirotinje
ne mogose da nadu prenociste, potrazise skloniste u jednoj pecini
u okolini Vitlejema, u kojoj su pastiri za vreme nepogoda sklanjali
svoja stada.
Te noci Djeva Marija "oprosti se svoga bremena" i rodi
Sina prvenca i jedinca, i povivsi ga u pelene, polozi ga u jasle.
"U najbednijem stanju, u jaslama lezase Onaj, koji sada sedi
na najvisem prestolu". U noci kada se rodio Isus, u Vitlejemu
i okoloni vladala je duboka tisina; samo budni behu vitlejemski
pastiri, kod svojih stada na ispasi. U jednom trenutku ugledase
veliku svetlost i andele koji silazahu sa neba. Pastire obuze
strah, ali andeo stade medu njih i rece im: "Ne bojte se,
mene je Bog poslao da vam javim veliku radost, koja ce biti svemu
narodu. Ovog casa rodio se u Vitlejemu Bogom obecani Spasitelj
sveta, Hristos. U pecini kod samog grada, vi cete naci dete povijeno,
gde lezi u jaslama".
Posto andeo isceze, pastiri puni radosti pohitaju u pecinu i pogledavsi
malog Isusa smerno mu se poklonise. Zatim ispricase Josifu i Mariji
sve sto im je Bog otkrio i sta su od andela culi, pa odose slaveci
i hvaleci Boga.
U isto to vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika i sjajna
zvezda, koja bese neoboicna s toga sto se nije kretala od istoka
ka zapadu, kao sve zvezde, vec se kretala prema jugu, a ne bese
na visini kao ostale zvezde, vec u visini pticijeg leta. Prema
ondasnjem verovanju, svaki covek imao je na nebu svoju zvezdu,
koja je onoliko sjajna i velika, koliko je ugledan polozaj coveka
na zemlji. Ova cudna zvezda navela je na misao tri mudraca sa
dalekog istoka, iz Persije da se rodio neki vrlo ugledan covek,
najverovatnije car. Zato persijski mudraci krenuse po zvezdi da
traze novorodenog cara da mu se poklone.
Po predanju, bila su trojica mudraca: Gaspar, Valtazar i Melhior.
Ovi mudraci, upravljajuci se po kretanju cudnovate zvezde, dugo
su putovali i na tom putu prispese i do Jerusalima. Ovde im se
zvezda izgubi, pa svratise u grad, verujuci da se rodio car judejski.
Njihova raskosna odeca, naziv mudraca kao i mesto odakle su dosli
uzbuni sve stanovnike Jerusalima, pa glas o putnicima dode i do
usiju cara Iroda Idumejca, koga je glas o novorodenom judejskom
caru jako uplasio. Bojeci se da mu novorodeni car ne preotme presto,
on smisli da ga ubije dok je jos dete, ali nije znao gde da ga
nade. Zato on okupi sve glavare, svestenike i ucene ljude, znajuci
da imaju prorocke knjige, pa ih upita: "Gde treba da se rodi
Hristos?" "U Vitlejemu judejskom, tako je rekao prorok
Mihej", odgovorise mu oni. Zatim Irod tajno pozva tri mudraca
u dvor i zamoli ih, kad nadu dete, da se vrate k njemu i kazu
mu gde je da bi i on otisao da mu se pokloni.
Mudraci podose jos isto vece, i cim izadose iz Jerusalima, zvezda
na nebu se ponovo pojavi i odvede ih do Vitlejema, gde stade nad
onom pecinom gde se Hristos rodio. Mudraci udose unutra, nadose
Josifa i Mariju sa malim Isusom, poklonise mu se i dadose darove:
zlato kao caru, tamjan kao Bogu i smirnu kao prvosvesteniku i
ucitelju. Preko noci, mudracima se u snu javi Bog i rece im da
se ne vracaju Irodu vec da se drugim putem vrate u svoju zemlju,
te oni tako i uradise.
Irod je s nestrpljenjem ocekivao povratak mudraca, ali kad cu
da su oni drugim putem otputovali, razjari se i naredni da vojnici
u Vitlejemu i okolini iseku svu musku decu staru do dve godine,
kako bi u opstem pomoru i Hristos bio pogubljen. Tada je ubijeno
cetrnaest hiljada nevine dece, a plac i jauk nesretnih majki razlegao
se na sve strane. Ali Isus bi spasen, jer je Josif, po naredenju
andela, blagovremeno odveo majku i dete u Misir (Egipat) i tamo
ziveo sve dok Irod nije umro.
* * *
|
|
